Kod Srba postoji mnogo magijskih radnji sa biljem uoči Đurđevdana.Evo nekih najinteresantnijih koje je zabeležio Vuk Karadlić.

Zdravac
Zdravac je biljka koja simbolizuje i dočarava zdravlje i napredak. Ima u sebi apotropijsku moć. Naročitu, supranaturalnu snagu ima zdravac koji se bere na biljni petak uoči Đurđevdana sa drugim biljem. Stavlja se u vodu, u kojoj će se na Đurđevdan ukućani kupati, ili za pojas, u nedra, kad devojka polazi na venčanje. Stavlja se pored žrtvenog jela koje se o Đurđevdanu nosi na zapis. Na Đurđevdan se stoka tera samo zdravcem, od njega se pletu venci kojima se štite ljudi i stoka.
Zdravac ima ulogu i u ljubavpim vračanjima. Devojka, da bi je momci voleli, treba uoči Đurđevdana da stavi zdravac da prenoći pod ružom i zatim ga stavi u vodu u kojoj će se kupati.

Zlatoglav
Zlatoglav se bere na biljni petak uoči ĐurÄ‘evdana sa ostalim biljem. Berući ga devojke mu govore: “Zlatoglave, zlatne li si glave, ti mi znadeÅ¡ trideset tri trave”. Njega devojke nose uza se da bi se dopale momcima, a žene da bi bile mile muÅ¡karcima.

Magijske radje s koprivom
Kopriva ima jaku apotropijsku moć. Bere se uz ostalo bilje o ĐurÄ‘evdanu a o Usekovanju se veÅ¡a iznad vrata. Žene u Bosni na ĐurÄ‘evdan kite se koprivom “da ih ko ne ureče”. Ljudi se o ĐurÄ‘evdanu kite i udaraju koprivom radi zdravlja, ili “da bi bili žustri kao kopriva”, ili da ih ne bi ujedali komarci.

Neven
Spominje se često u narodnim devojačkim pesmama. Bere se uoči ĐurÄ‘evdana i stavlja u nenačetu vodu kojom će se rano na ĐurÄ‘evdan umivati. Neven je vrlo popularan u ljubavnoj magiji. Nevesta donosi svome mužu u kiti cveća nevena, da bi venuo za njom. Ako devojci nikne neven uvenuće za svojim draganom. U jednoj bosanskoj narodnoj pesmi devojka, prkoseći, kaže svom dragom da mu je isekla tragove i jedan bacila u neven, drugi u oganj, treći u tatulu: “Neven vene, ti za mene da veneÅ¡, oganj gori, ti za mene da goriÅ¡, tatula puca, ti za mene da pucaÅ¡”.

Odoljen
Vrlo je jak apotropijan. “Svakoj travi veÅ¡tica odoljeva samo ne može omanu i odoljenu”. Odoljen treba uvek držati u kući, naročito zbog dece koja ga nose u amajliji o crvenom i belom koncu ili im se uÅ¡iva u pelene, u kapu ili stavlja u kolevku. Njega žene uÅ¡ivaju u pojas kao odbranu od vražijih očiju naročito neophodan kao čuvar muÅ¡ke dece. “Da zna majka Å¡ta je odoljen trava, ne bi nikad ukopala sinka”, pevala je vila Zagorkinja berući po gori lekovite trave. I druge narodne pesme opevale su odoljen na ovaj način. Ako veÅ¡tica savlada nekog, treba mu dati u krÅ¡tenoj vodi odoljen i rute koje su unakrst isečene. Ljudi se obično, zdravi i bolesni, kupaju u vodi u kojoj je odoljen potopljen. Odoljen podstiče rast kose “Od odoljena kosa do kolena”. U Bosni ga devojke stavljaju za pojas za ĐurÄ‘evdan da bi im kosa bila do kolena.

Oman
Oman kao i odoljen ima jaku apotropijsku moć. Njega uÅ¡ivaju u pojas i u haljine i u amajlije. “Da nije trave omana ne bi mogla majka od uroka odbraniti sina”.
Oman se upotrebljava i u ljubavnim divinacijama i vradžbinama. Uoči Đurđeva dana, u gluvo doba namenjuje devojka strukove omana pojedinim momcima i ostavlja ih napolju da prenoće. Na koji struk padne najviše rose onaj će je momak te godine najviše voleti.
Uz ostalo bilje na biljni petak ili uoći Đurđevdana bere se i petrov krst i stavlja u nenačetu vodu u kojoj se na Đurđevdan pre sunca radi zdravlja ukućani umivaju ili kupaju.
-Ruža se stavlja sa ostalim biljem i ima za cilj da osigura dobro zdravlje. Na nju se uz manipulaciju sa crvenim i žutim koncem prenosi bolest (“daje žutilo za crvenilo”).
-Ruta se stavlja u vodu sa ostalim biljem “da mu veÅ¡tice ne mogu niÅ¡ta”. Ona se stavlja i deci u pelene i uopÅ¡te stavlja se u dečiju odeću kad idu van kuće. TakoÄ‘e je ona siguran protivotrov kod ujeda zmije i otrovnog pauka.

Selen
Selen se upotrebljava pri ljubavnim vračanjima i gatanjima, naročito o Đurđevdanu. Uoči Đurđevdana selen se bere i ne miriše, a na Đurđevdan svako ko je mlad ubere po jedan struk omiriše ga i zakiti se njime ili ga zadene za pojas, a devojke ga stavljaju u nedra da bi bile mile. I on je jedan od devet cvetova stavlja u vodu uoči Đurđevdana kojem se i ujutru umivaju.

Crni luk
Devojke ga rado koriste u gatanju, naročito uoči Đurđevdana. Prerežu dva pera mladog crnog luka u bašti i jedno namene sebi, pa akoje idućega jutra to malo više izraslo udaće se uskoro. Muhamedanske devojke uoči Đurđevdana posade struk crnog luka bez žila u zemlju pa na koju se stranu idućeg jutra nagne na tu će se stranu udati. Uoči Đurđevdana vežu devojke ili udate žene u bašti dva jednaka pera crnog luka, jedno zlatnim a drugo svilenim koncem. Ako posle nekoliko dana izraste više ono pero, što je zlatnim koncem vezano, biće u braku srećna.
Luk ne valja saditi Cvetne nedelje, jer neće valjati. Kad se sadi pod prvi luk staviti parčence cigle i reći crvu: “Evo ti hrana za godinu dana, ne diraj luk”. Ako luk sadi ljuta osoba, biće i luk ljut. Onaj ko pre ĐurÄ‘evdana ubije zmiju Å¡tapom, neka taj Å¡tap zabode u luk, pa ga crv neće jesti.