Rubini, safiri, smaragdi, topazi, dijamanti – svi se divimo njihovoj čudesnoj lepoti Ali, ako je verovati nekim svedočanstvima, drago kamenje nije samo lepo, nego poseduje i izvesna “magijska” svojstva, a posebno sposobnost da isceljuje neke bolesti.

Ako upitate nekog mineraloga ili juvelira kakva je razlika između običnog i dragog kamena, on neće moći lako da vam odgovori: tvrdoća, prozirnost i raskošnost boja i danas više nisu naučni kriterijumi. Granice postaju fluidne mada je do pre nekoliko godina skala tvrdoće od jedan do deset važila kao jasna polazna tačka.
Pri skali tvrdoće od 5,5 govorilo se o poludragom kamenju, na primer, opala, a za jedan stepen tvrÄ‘i je – gorski kristal. Tek kod stepena tvrdoće osam, mineral je važio kao “pravi dragi kamen”, na primer smaragd ili topaz, a stepen tvrdoće devet imaju rubin i safir. Na vrhu vrednosne skale usamljeno briljira dijamant najtvrÄ‘i mineral koga je priroda stvorila. Uprkost tome, i najtvrÄ‘i dragi kamen može da bude razoren vatrom, jer se sastoji od čistog ugljenika.

Zamolimo li sada nekog hemičara za njegovu definiciju dragog kamenja, odovor će biti jezgrovit: drago kamenje je gotovo isključivo anorganskog porekla (za razliku od ćilibara, bisera i korala) i nastalo je hemijskim sjedinjavanjem minerala u Zemljinoj kori. Svaki od tih minerala ima sopstvenu kristalnu strukturu, trigonalnu, heksagonalnu ili kubnu. Najvažniji preduslovi za najstajanje nekog dragog kamena su visoka temperatura i orgomni pritisak u unutrašnjosti Zemlje.

Magična svojstav dragog kamenja

Ali, ostavimo po strani suve naučne činjenice – na kraju krajeva, dragi kamen nije samo parče minerala. Upitajmo radije žene koje odreÄ‘eni kamen nose često, ili uvek, i Å¡ta za njih znači taj ukrasni predmet?
Ako neko očekuje istovetan odgovor, iznenadiće se kad čuje da su motivi različiti, mada svi imaju veze sa osećajnošću i intuicijom.
“Kamen mi se odmah obratio, čim sam ga ugledala u vitrini”, “Verujem da taj kamen korespondira sa nečim u mome biću”, “On je moj talisman, koji me Å¡titi”, najčešće su tvrdnje.
Nema sumnje, kad neki dragi kamen procenjujete ne samo po njegovoj veličini, tvrdoći i obraÄ‘enosti, nego i prema njegovim “čulnim svojstvima”, onda on zadobija sasvim nove dimenzije. Možda će to donekle objasniti zaÅ¡to je tokom ljudske istorije oko sticanja prava svojine nad slavnim draguljima bilo proliveno viÅ¡e krvi nego zbog osvajanja lepih žena.
Nameće se pitanje: da li drago kamenje zaista vrši neki uticaj na osobu koja ga nosi?
Naravno, nije nikakva novost da neka skupocena ogrlica ili prsten, koji kod posmatrača sa strane izazivaju “bolesnu zavist”, u znatnoj meri povećavaju osećaj sopstvene vrednosti kod žene koja ih nosi. ÄŒak i muÅ¡karci, u nastojanju da poboljÅ¡aju svoj “imidž”, vole da im na prstima svetlucaju visokokaratni dijamanti.
Međutim, kad govorimo o uticaju dragog kamenja na nosioca, mi pod tim podrazumevamo nešto daleko suptilnije:
treptaje i zračenja specijalne vrste.Grubo satkano čovekovo telo, doduÅ¡e, ne reaguje na ta fina zračenja, ali – prema predanju mističkog učenja o dragom kamenju – to čini ljudska aura, “astralno telo”.
Sve do pre nekoliko godina postojanje te nevidljive aure bilo je sporno, mada su neke specijalno obdarene osobe tvrdile da mogu videti auru svoje ljudske sabraće. U međuvremenu je stvorena i jedna specijalna fotografska metoda čijom se primenom mogu načiniti vidljivim višebojni svetlosni lukovi kojim telo zrači.
Na tu auru, tako tvrde mističari dragog kamenja i njihovi vernici, deluju fini treptaji i zračenja. A ono što se odvija u auri utiče na čovekovu psihu i fizičko telo. Dolazi do harmonije i osećanja ugodnosti, pa čak i imunološki sistem biva pri tome ojačan. Optimalna dejstva nemoguće je masovno postići samo onda kada su treptaji i zračenja dragog kamena maksimalno sinhronizovani sa onima kod samog nosioca.

Isceliteljske moći dragog kamenja

I mističari priznaju da izbor pravog kamena nije problem koji se može brzo i jednostavno rešiti uz pomoć priručne komparativne tabele o tvrdoći kamena i navođenja rođendana njegovog vlasnika. Za to je potreban istinski poznavalac plemenitih minerala, koji će, kao neki iskusni bračni navodadžija, intuitivno shvatiti koji kamen kome odgovara.
Danas je to znanje o čudesnom dejstvu dragog kamenja ponajviše rašireno kod Indijaca i Tajlanđana, ali i kod nekih plemena američkih Indijanaca.

Priče o navodno čudotvorni mineralima,koji ljude oslobaÄ‘aju od fizičkih tegoba, prenose se već stolećima s kolena na koleno. ÄŒak i ako veći deo to ga predstavlja preterivanje ili čak spada u carstvo legende – takvi izveÅ¡taji ne mogu se tek tako odbaciti sve dok ima naučnika koji se tim problemom ozbiljno bave. U Kalkuti, na primer, postoji veliki medicinski institut za terapiju dragim kamenjem, koji poseduje bogat izbor dragog kamenja i primenjuje ga u isceliteljske svrhe.
U Evropi se održav sve veći broj seminara s teorijskom nastavom praktičnom obukom. Ponajviše se koristi gorski kamen (biljur), relativno jeftin dragi kamen heksagonalnog (šestougaonog) oblika i jasne prozirnosti nekog planinskog izvora. U celini uzeto, za isceliteljske svrhe koristi se prvenstveno manje tvrdo i ne odveć skupo drago kamenje. Pri tome obično ne igra nikakvu ulogu da li je kamen izbrušen ili ne.
Prilikom terapije, kamenje se polaže na pacijenta koji leži opružen. Najvažnije tačke za polaganje su takozvane čakre – prema starom indijskom učenju one tačke na ljudskom telu gde životna snaga biva preuzimana i gde je osetljivost na spoljne uticaje najsnažnije izražena. Najvažnije čakre nalaze se u korenu nosa, izmeÄ‘u očiju, na solarnom pleksusu (spletu živaca iznad pupka), i direktno iznad srca.
Pored gorskog kristala, ponajviše se koriste lapis lazuli (lazurit), nalahit i tirkiz: interesantno je napomenuti da su u starom Egiptu upravo to bili dragi kamenovi koji su umetani u pozlaćene oplate mumija.

Jedinstveni žad (nefrit)

Jednu potpuno drukčiju vrstu neobičnog isceljenja mogu da dožive osobe koje na svome telu godinama neprekidno nose neki određeni dragi kamen. Pri tome se, navodno, između čoveka i kamena uspostavlja jedna specifična povezanost. U tom smislu ima mnoštvo izveštaja o žadu i opalu, koji kod teškog oboljenja njihovog nosioca mogu da zadobiju tamnu boju i potpuno izgube svoj sjaj. Ponekad do toga dolazi pre nego što bolest izbije. Zato mnoge Kineskinje bez oklevanja trče lekaru čim njihova narukvica od žada poprimi drukčiju boju.
Mineralozi imaju za taj fenomen naučno objašnjenje: telesni znoj bolesnog čoveka ima drukčiji hemijski sastav od znoja zdravog. Kamen, koga bolesna osoba stalno drži na svojoj koži, reaguje na to. Zabeleženi su čak i slučajevi samorazaranja: jednog bolesnika probudio je usred noći prigušeni prasak, i kad je otvorio oči video je da se njegov opal raspao u sitne komadiće. Od tog trenutka zdravstveno stanje mu se naglo poboljšalo.
Taj neverovatni fenomen, o kome ima dosta svedočanstva, upućeni ovako objašnjavaju: kamen je isisao bolest iz tela svoga nosioca i na taj način postao podložan razaranju, baš kao neko živo biće.